Lako je prutu...

Lako je prutu...

"Save the children" i brojne nevladine organizacije pokrenule su u Srbiji kampanju za zakonsku zabranu kažnjavanja dece, pod sloganom "Uvek milom- nikad silom". Cilj kampanje je edukacija roditelja i dece i prevencija nasilja. U suštini, kada zakon bude usvijen, dete će moći da prijavi zlostavljača, a država će biti dužna da prijavu procesuira i adekvatno kazni počinioca nasilja. Verujem da veliki broj građana naše državice ne iznenađuje podatak, u slučaju da znaju, da se u našem zakonodavstvu "šamar detetu" tretira kao "disciplinska mera".
"Svako ima pravo da vaspitava svoje dete kako hoće"?!
Vas kao roditelja treba da zanima i kako vaš komšija vaspitava svoje dete, i to ne samo iz patriotskih razloga, (jer su sva "naša" deca budućnost zemlje) , već iz vaših najsebičnijih, najličnijih razloga. Možda će vaše dete sa komšijskom detetom sutra poželeti da ode u bioskop, na letovanje, možda će sedeti u istoj klupi... Odnosno: nasilje koje se danas vrši nad drugim detetom, sutra će možda uticati i na vaše dete.
Mora se priznati da većina okreće glavu kada roditelji "šopaju" svoje mališane na sred nekog "Merkatora" samo zato što je "nerazumno" i hoće čokoladu pre večere. Prijavljivanje slučajeva "lakšeg" nasilja, bilo telesnog, bilo psihičkog, nije osnovni cilj kampanje, ali može da postane veći problem nego što jeste. Zaista, ne razumem kako bi trebalo reagovati u "Merkatoru", jer "to je samo ćuška" i "nije moje da brinem tuđu brigu" i sve tome slično. Da li reakcija može da pokrene gomilu problema ili će "nasilnog" roditelja reakcija stranca da opameti (a šta je sa onim: "Videćeš ti kad dođemo kući"?) . Nije mi namera da širim priču na socijalne, pravne, psihološke  niti bilo koje druge ravni, već da istaknem da apsolutno podržavam inicijativu "Uvek milom- nikad silom".